Vraćam se kući
džepova praznih
osećam sve živo
Autobus je pun
misli mi se koče
dok zurim u lica
patnje im se vide
Gledam ih u oči
da razumem želim
Okrenem se brzo
pijancu iza sebe
slušam kako zbori
o brigama svojim
Ravničarska tuga
u izmaglici se pruža
