Thursday
svemir u žuči
u gradu su ostrva
nezalazećih sunca
sa ljudima iscrtanih koža
umornih od svesti
daleko od zvezda
svemir betonskih struktura
na planeti dominantna vrsta - inteligencija
u večnost ubeđena
na prolaznost osuđena
živi od slave
jer misli da smo sami
nezalazećih sunca
sa ljudima iscrtanih koža
umornih od svesti
daleko od zvezda
svemir betonskih struktura
na planeti dominantna vrsta - inteligencija
u večnost ubeđena
na prolaznost osuđena
živi od slave
jer misli da smo sami
Wednesday
Prvi put na Baliju
Sa trajekta u kamion,
koji smo ustopirali posle par sati.
Vozač je imao brkove i bio je masan i namrgođen i nije hteo da se razgovara,
mislim da nije voleo što nas je povezao.
Svo troje smo se napred nabili.
Prozor je bio spušten i pokvaren,
kiša je ulazila,
vrata su se otvarala.
Nije bilo spavanja, što od kiše što od straha da se ne ispadne kroz vrata.
Zamišljala sam tu smrt na Baliju, kada čuju kući: ispala je iz kamiona u pokretu.
Jedna noć truckanja do glavnog grada Balija, Denpasara.
Stigli smo ujutru, kiša je i dalje lila, sve je izgledalo ružno tako mokro u jutarnjoj izmaglici.
Čim smo izašli iz kamiona, Ivana je videla psa, u nekim bolovima, šapa mu je bila priklještena.
Počela je da viče, pokušala je da oslobodi psa ali on je hteo da je ujede.
Bili smo već smočeni i umorni, ali Ivana nije htela da se makne od njega, samo je plakala.
Suze i kiša.
Trajalo je to neko vreme.
Onda smo se pomerili i ostavili psa u mukama.
Ipak smo bili samo turisti.
Bio je to Bali, gde žrtvuju pse bogovima.
koji smo ustopirali posle par sati.
Vozač je imao brkove i bio je masan i namrgođen i nije hteo da se razgovara,
mislim da nije voleo što nas je povezao.
Svo troje smo se napred nabili.
Prozor je bio spušten i pokvaren,
kiša je ulazila,
vrata su se otvarala.
Nije bilo spavanja, što od kiše što od straha da se ne ispadne kroz vrata.
Zamišljala sam tu smrt na Baliju, kada čuju kući: ispala je iz kamiona u pokretu.
Jedna noć truckanja do glavnog grada Balija, Denpasara.
Stigli smo ujutru, kiša je i dalje lila, sve je izgledalo ružno tako mokro u jutarnjoj izmaglici.
Čim smo izašli iz kamiona, Ivana je videla psa, u nekim bolovima, šapa mu je bila priklještena.
Počela je da viče, pokušala je da oslobodi psa ali on je hteo da je ujede.
Bili smo već smočeni i umorni, ali Ivana nije htela da se makne od njega, samo je plakala.
Suze i kiša.
Trajalo je to neko vreme.
Onda smo se pomerili i ostavili psa u mukama.
Ipak smo bili samo turisti.
Bio je to Bali, gde žrtvuju pse bogovima.
Thursday
Šta da radim kad se probudim
Probudim se lenja
napolju je kiša
zvuči kao uteha
prošetam po sobama
u kojima nikog sem mene nema
bosa i gola
na par minuta stanem ispred ogledala
sve mi bez smisla sem svemira
upalim kompjuter
sa kog onda satima čitam
o novom papi
higsovom bozonu
ubijenom premijeru
tragovima života na marsu
priština beograd dijalogu
datumu pregovora
fotografije beskućnika
dok gasim kompjuter
vodene zmije trče niz lice
umazana od otrova
uzmem da čitam
džo frejzera
napolju je kiša
zvuči kao uteha
prošetam po sobama
u kojima nikog sem mene nema
bosa i gola
na par minuta stanem ispred ogledala
sve mi bez smisla sem svemira
upalim kompjuter
sa kog onda satima čitam
o novom papi
higsovom bozonu
ubijenom premijeru
tragovima života na marsu
priština beograd dijalogu
datumu pregovora
fotografije beskućnika
dok gasim kompjuter
vodene zmije trče niz lice
umazana od otrova
uzmem da čitam
džo frejzera
Sunday
Naučnofantastična
Počelo je leto
na južnoj hemisferi Marsa
na planeti Zemlja
zahvatila entropija
nedostupnog sunca
dve hiljade je trinaesta
godina iz vode zmija
planetarna civilizacija
kad će
kad će
kad će
intergalaktička
federacija planeta
u propaloj Evropi
ja spavam do dva
dočekujem svitanja
pamćenja su mi kratkoročna
iz klabinga ko sa bojišta
oštećenog tkiva
srca isprazna
danima i danima
crni luk na plavom noktu
gangsta rap u etru
od života ostala je samo zabava
sto puta dnevno pištoljem se u glavu samoupucam
i preživim
etička tehnologija mozgovima da zavlada
u budućnosti drugari će nam biti roboti
u budućnosti žene iz svemira biće sa nipllaserima
biće svega
biće svega
biće svega
za sto godina
kada dođe energija zvezda
plan B za čovečanstvo
solarna eksploatacija
dotle
ja spavam do dva
i budim se sa morskim psima
u apokaliptičnim jutrima
zamišljam
kako
biće svega
biće svega
biće svega
i replikatora
i crvotočina
telo mašina
i visoka etika
živećemo srećni u svih 11 dimenzija
na južnoj hemisferi Marsa
na planeti Zemlja
zahvatila entropija
nedostupnog sunca
dve hiljade je trinaesta
godina iz vode zmija
planetarna civilizacija
kad će
kad će
kad će
intergalaktička
federacija planeta
u propaloj Evropi
ja spavam do dva
dočekujem svitanja
pamćenja su mi kratkoročna
iz klabinga ko sa bojišta
oštećenog tkiva
srca isprazna
danima i danima
crni luk na plavom noktu
gangsta rap u etru
od života ostala je samo zabava
sto puta dnevno pištoljem se u glavu samoupucam
i preživim
etička tehnologija mozgovima da zavlada
u budućnosti drugari će nam biti roboti
u budućnosti žene iz svemira biće sa nipllaserima
biće svega
biće svega
biće svega
za sto godina
kada dođe energija zvezda
plan B za čovečanstvo
solarna eksploatacija
dotle
ja spavam do dva
i budim se sa morskim psima
u apokaliptičnim jutrima
zamišljam
kako
biće svega
biće svega
biće svega
i replikatora
i crvotočina
telo mašina
i visoka etika
živećemo srećni u svih 11 dimenzija
Sunday
Žena savremenog sveta
U maloj šestouganoj sobi
na izdisaju jedne dobi
žena u gaćama
sa tvrdim petama
sluša filipa glasa
okružena praznim zidovima
dok razmišlja o kompjuterskim programima
o kojima baš ništa ne zna
bila je u dalekim svetovima
za to vreme
kosa joj je samo porasla
najveća joj je želja da bude beskorisna
bez koristi radosna
ona je žena savremenog sveta
voli eksponencijalno da razmišlja
ljubavi da uništava
lepa a nepoželjna
bicepsom se hvali
njena zadovoljstva su čisto epska
penis u njoj je više borba bogova i titana
svako jutro probudi se kao džin visoka
i satima o tome u krevetu meditira
povrati se tek kada čuje jata velikih kreštavih crnih ptica
na nebu od četiri
u ogledalo kad se samopogleda
ŽUDNJA
ŽUDNJA
ŽUDNJA
samo izbija
iz hladnoga lica
sposobnog da ubija
na izdisaju jedne dobi
žena u gaćama
sa tvrdim petama
sluša filipa glasa
okružena praznim zidovima
dok razmišlja o kompjuterskim programima
o kojima baš ništa ne zna
bila je u dalekim svetovima
za to vreme
kosa joj je samo porasla
najveća joj je želja da bude beskorisna
bez koristi radosna
ona je žena savremenog sveta
voli eksponencijalno da razmišlja
ljubavi da uništava
lepa a nepoželjna
bicepsom se hvali
njena zadovoljstva su čisto epska
penis u njoj je više borba bogova i titana
svako jutro probudi se kao džin visoka
i satima o tome u krevetu meditira
povrati se tek kada čuje jata velikih kreštavih crnih ptica
na nebu od četiri
u ogledalo kad se samopogleda
ŽUDNJA
ŽUDNJA
ŽUDNJA
samo izbija
iz hladnoga lica
sposobnog da ubija
Tuesday
Wednesday
Saturday
Thursday
red flipflops
hiljade i hiljade kilometara
dva kontinenta
pet vulkana
ostrva i ostrva
jedan okean
niti jedna ljubav
Monday
satima u sobi zatvorena
van zidova je indonezija
ostrvo java
lica sa maskama
zovu me bule
i pitaju kuda idem
bule je bela krava
a ja sam zapravo mister
mister bule
ulica se kroz zidove probija
zvukovi iz kampunga
počinju sa prvim džamijama
život se pred očima odvija
smrt je samo događaj
ljudi se smeju
i kada ništa nemaju
na boga se misli pet puta dnevno
u četiri ujutro
u podne
pa ponovo u četiri popodne
u šest i osam uveče
svuda su sobe za molitve
bog me je naučio da kradem
kaže jedan
muškarac i žena zajedno su samo za parenje
uvek ima da se jede
planine od vatre uzimaju i davaju
bog se tu ništa ne pita
sem o ceni benzina
ovde se ne hoda
svih dvesta pedeset miliona je na točkovima
simbioza između čoveka i pacova je jaka
uvek je tu neko drugi ko će za mnom počistiti
veš mi oprati
pored sveže izbeljenog lica pognut će proći
oni imaju jer ih je bog naučio da kradu
ja još moram da se molim za uputstva
do tad ću retrovizor da budem prosvetljenima
trus trus trus
van zidova je indonezija
ostrvo java
lica sa maskama
zovu me bule
i pitaju kuda idem
bule je bela krava
a ja sam zapravo mister
mister bule
ulica se kroz zidove probija
zvukovi iz kampunga
počinju sa prvim džamijama
život se pred očima odvija
smrt je samo događaj
ljudi se smeju
i kada ništa nemaju
na boga se misli pet puta dnevno
u četiri ujutro
u podne
pa ponovo u četiri popodne
u šest i osam uveče
svuda su sobe za molitve
bog me je naučio da kradem
kaže jedan
muškarac i žena zajedno su samo za parenje
uvek ima da se jede
planine od vatre uzimaju i davaju
bog se tu ništa ne pita
sem o ceni benzina
ovde se ne hoda
svih dvesta pedeset miliona je na točkovima
simbioza između čoveka i pacova je jaka
uvek je tu neko drugi ko će za mnom počistiti
veš mi oprati
pored sveže izbeljenog lica pognut će proći
oni imaju jer ih je bog naučio da kradu
ja još moram da se molim za uputstva
do tad ću retrovizor da budem prosvetljenima
trus trus trus
Friday
Thursday
u crvenim japankama
otišla sam
u crvenim japankama
monsunske kiše
pod lišćem banana
bila sam na vrhu vulkana
a nebo ispod
probala sam okean
bio je slan i opasan
februar je
na belim plažama
žvaćem bitelnat
sa sasak indonežanima
u kampungu
sa lio ende ljudima
očiju od mora zagledanih
sa ostrva na ostrvo
vozim se u prikolicama i kamionima
kroz pejzaže sa palmama i stadima bafala
pod nebom spavam
gledam te zalaske sunca
pogledom prostranstva okeana
sanjam cunamije
na plaži sama sa divljim psima
okružena džunglom i brdima
sećam se
crve sam jela
jutro od pet
na otvorenom okeanu
sa broda
stigla sam pre sunca
u crvenim japankama
u crvenim japankama
monsunske kiše
pod lišćem banana
bila sam na vrhu vulkana
a nebo ispod
probala sam okean
bio je slan i opasan
februar je
na belim plažama
žvaćem bitelnat
sa sasak indonežanima
u kampungu
sa lio ende ljudima
očiju od mora zagledanih
sa ostrva na ostrvo
vozim se u prikolicama i kamionima
kroz pejzaže sa palmama i stadima bafala
pod nebom spavam
gledam te zalaske sunca
pogledom prostranstva okeana
sanjam cunamije
na plaži sama sa divljim psima
okružena džunglom i brdima
sećam se
crve sam jela
jutro od pet
na otvorenom okeanu
sa broda
stigla sam pre sunca
u crvenim japankama
Saturday
Friday
Saturday
o prolaznosti
pustopoljina
od vremena
i beskrajnih prostora
opija
dovoljnost pogleda
bez misli o prošlosti
bez zamišljanja budućnosti
ovde je sada
prolaznosti
osećaji
od vremena
i beskrajnih prostora
opija
dovoljnost pogleda
bez misli o prošlosti
bez zamišljanja budućnosti
ovde je sada
prolaznosti
osećaji
Tuesday
Monday
Saturday
Wednesday
novembar
novembar i ja
oskar vajld uz čaj od jasmina
soba romantična
sunce pred zalazak
na najnaseljenijem ostrvu na svetu
sama
sa kratkim šiškama
novembar i ja
gledamo okean
smišljamo stihove
lišću banana
u novembru
se izmišljam
i
ljubavi uništavam
novembar i ja
sa kratkim šiškama
oskar vajld uz čaj od jasmina
soba romantična
sunce pred zalazak
na najnaseljenijem ostrvu na svetu
sama
sa kratkim šiškama
novembar i ja
gledamo okean
smišljamo stihove
lišću banana
u novembru
se izmišljam
i
ljubavi uništavam
novembar i ja
sa kratkim šiškama
Saturday
oktobar na indijskom okeanu
koža
večito slana
od pogleda indijskog okeana
nebo
pod zadahom vulkana
misao
nema
zvukom valova nadglasana
oktobar je
između kontinenata
vreme ne važi
na ostrvu sam java
večito slana
od pogleda indijskog okeana
nebo
pod zadahom vulkana
misao
nema
zvukom valova nadglasana
oktobar je
između kontinenata
vreme ne važi
na ostrvu sam java
Monday
Thursday
Thursday
Wednesday
Čovek velikih katastrofa
on je čovek velikih katastrofa
uzdržava se od svih akcija i odluka
dok se ne utvrdi biće
zatrpano
pod talogom mišljenja
i lažnih osećanja
ničiji je
nit sam
nit slobodan
u ljubavi zanesen
stvarnost ga je zaboravila
sa srećom je u lošim odnosima
on je čovek velikih katastrofa
ne može se skrasiti
jedan oblik uzeti
kad zapne
on padne
na pustopoljinama hlad od sunca traži
umetnost na gladna usta vari
on je čovek velikih katastrofa
kaže:
jebite se majko i oče
za sve vaše slabosti i strahove
na mene prenete
pred smrt ste se osvestili
sad bi pokajanje
al ne može
odgovaraćete za živote uništene
sad je na mene red
da uništavač budem
on je čovek velikih katastrofa
dugu sreću ne podnosi
kratka zadovoljstva traži
strastima robuje
u sobu se zatvori
flašu belog vina dnevno iskapi
i nestane
on je čovek velikih katastrofa
sa demonima juriša u pad
nemir u izolovanom sistemu
samo jedno traži od vas:
SRCE NA SLOBODU!!!
uzdržava se od svih akcija i odluka
dok se ne utvrdi biće
zatrpano
pod talogom mišljenja
i lažnih osećanja
ničiji je
nit sam
nit slobodan
u ljubavi zanesen
stvarnost ga je zaboravila
sa srećom je u lošim odnosima
on je čovek velikih katastrofa
ne može se skrasiti
jedan oblik uzeti
kad zapne
on padne
na pustopoljinama hlad od sunca traži
umetnost na gladna usta vari
on je čovek velikih katastrofa
kaže:
jebite se majko i oče
za sve vaše slabosti i strahove
na mene prenete
pred smrt ste se osvestili
sad bi pokajanje
al ne može
odgovaraćete za živote uništene
sad je na mene red
da uništavač budem
on je čovek velikih katastrofa
dugu sreću ne podnosi
kratka zadovoljstva traži
strastima robuje
u sobu se zatvori
flašu belog vina dnevno iskapi
i nestane
on je čovek velikih katastrofa
sa demonima juriša u pad
nemir u izolovanom sistemu
samo jedno traži od vas:
SRCE NA SLOBODU!!!
Monday
Tuesday
Monday
Thursday
Saturday
Thursday
Wednesday
Saturday
Thursday
Sunday
Wednesday
Tuesday
Oration about decadency
My office smothers me
every day the same workers' routine
I get up, brush my teeth
forget to stretch
From home to work
I slouch
What is left of the day
a mild schizophrenia
mood shifts
That I'm alive I don't assume
little deaths I go through
only lechery keeps me alive
Every night I pretend
I become lecherous
I turn to decadence
Once
a new life
it's possible
I conceived
drunk
on rum and xanax
anal sex
with a guy
I met that night
Afterwards
with x-rays
I burned
the little parasite
It was a metaphysical culture
set toward the beyond
Again on Sunday
on xanax and absinth
I crawled to my place
My head fell of on the way
rolled beside me
and got lost
And I headless and naked
with the toilet to welcome the morning
As it turned out later
it was a decadence
That beginners' freedom was lost
I gave up on love long ago
in lechery I recognized happiness
I masturbate on porn
with alcohol and drugs enjoy myself
destroy myself for the benefit of the world
Catastrophy is my religion
I went to Germany
to occupy myself with the world
but I saw the world
and kept the same
miserable thoughts
I exhaled light long ago
I hanged darkness on my windows
I cry the same cries
Only birds are louder
I either sank
Or I just dived deep
every day the same workers' routine
I get up, brush my teeth
forget to stretch
From home to work
I slouch
What is left of the day
a mild schizophrenia
mood shifts
That I'm alive I don't assume
little deaths I go through
only lechery keeps me alive
Every night I pretend
I become lecherous
I turn to decadence
Once
a new life
it's possible
I conceived
drunk
on rum and xanax
anal sex
with a guy
I met that night
Afterwards
with x-rays
I burned
the little parasite
It was a metaphysical culture
set toward the beyond
Again on Sunday
on xanax and absinth
I crawled to my place
My head fell of on the way
rolled beside me
and got lost
And I headless and naked
with the toilet to welcome the morning
As it turned out later
it was a decadence
That beginners' freedom was lost
I gave up on love long ago
in lechery I recognized happiness
I masturbate on porn
with alcohol and drugs enjoy myself
destroy myself for the benefit of the world
Catastrophy is my religion
I went to Germany
to occupy myself with the world
but I saw the world
and kept the same
miserable thoughts
I exhaled light long ago
I hanged darkness on my windows
I cry the same cries
Only birds are louder
I either sank
Or I just dived deep
Wednesday
Friday
Wednesday
nekada ne pripadam
i tugu osećam
mislim da sam velika
u diva sam izrasla
mislim da sama sam
nikog ne osećam
mislim da sam nevažna
ljudima sa glavama
mislim da nema me
baš bih se ubila
sa prozora skočila
u vodu zaronila
krv sebi pustila
mozak bih raznela
pod voz bih otišla
samo bih da nestanem
od tuge da pobegnem
sama sam
plašim se
da postojim
teško je
i tugu osećam
mislim da sam velika
u diva sam izrasla
mislim da sama sam
nikog ne osećam
mislim da sam nevažna
ljudima sa glavama
mislim da nema me
baš bih se ubila
sa prozora skočila
u vodu zaronila
krv sebi pustila
mozak bih raznela
pod voz bih otišla
samo bih da nestanem
od tuge da pobegnem
sama sam
plašim se
da postojim
teško je
Thursday
Monday
Thursday
Subscribe to:
Posts (Atom)